Klasična gitara - Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najviše odgovara poza sedenja. Najkaraktističnije za nju su blago raširene noge izmeđukojih dođe telo gitare i odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu. Specijalan stalak, komad drveta, ili nešto priručno mogu da prođu, ali nemojte oslanjati nogu na prečagu od stolice, previsoko je. Ovde ime jedna caka, vratkod klasičnih gitara sa gornje strane nije zaobljen kao kod ostalih pa se šakamora iskriviti malo više nego inače. Zbog toga je prijatnije instrument držatimalo više da ruka ne bi bolela kad se dugo svira. Gitara se drži uz telo a vrat ka naviše. Ima veze i to što se ova gitara svira, ovako žice dođu lepše pod desnu ruku.
Akustična gitara - Kako se drži akustična gitara mislim da sviznaju, pa čak i oni koji je ne sviraju. Pošto je najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli kako je neko svira. Od žurki koje ne mogu da prođu bez nje pa do javnih nastupa. Naslanja se na desnu butinu, vrat joj manje-više stoji pravo, desna ruka se ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) istoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i to je to, nista komplikovano.
Električna gitara - Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećem položaju. Poza stajanja iako se pripisuje električnoj gitari zapravo važi za sve gitare koje se sviraju stojeći okačene preko vrata na kaišu. Ovde i nema nekih posebnih pravila, uglavnom se kaišem podesi da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo. Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru. Položaj i visina gitare najbolje se odrede prema desnoj ruci. U laktu bi trebala da bude savijena toliko da pravi ugao od 90º. Retko ko svira gitaru stojeći mirno pa dok se krećemo, saginjemo, okrećemo i ko zna šta još, gitara zauzima razne pozicije. Nema druge nego je telom i rukama pratiti prirodnim pokretima.
